Dobri ljudi sa Balija
Virtuelna izložba fotografa Mikice Andrejića
Društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA organizuje virtuelnu izložbu fotogafija autora Mikice Andrejića, na kojima je što vernije, preneo duh naroda koji žive na indonežanskom ostrvu Bali. Na veb sajtu Društva www.nusantara.rs prikazano je 48 „fotografija koje govore više od hiljadu, reči“ na kojima je Andrejić dočarao dušu naroda sa Balija, koji, iako materijalno nije bogat, na svakom koraku isijava dobrotom i smirenošću.
„Posle 18 sati leta od Beograda, preko Dohe i Singapura, konačno sam sleteo na Bali. Prvi utisak je bio da je manja vlažnost vazduha od one na Singapurskom aerodromu, i nakon kraće pauze, taksijem sam krenuo do Ubuda, kulturnog centra ostrva, sa brojnim galerijama i radionicama za izradu predmeta od kamena i drveta. Nezaobilazna tačka prilikom boravka u Ubudu je poseta pijaci, takozvanom Ubud marketu, možda isto toliko koliko i hramovima u gradu“ prvi su utisci Andrejića sa Balija. „U samom gradu bi obavezno trebalo posetiti Pura Dalem Taman Kaja, koji se nalazi u neposrednoj blizini pijace. Na pet minuta hoda od pijace je i hram Saraswati Temple, u koji, na neki način, ulazite kroz Starbucks, koji, po mom mišljenju, ne bi ni trebalo da postoji u Ubudu, jer, ako želite dobar espreso, dobićete ga u restoranu „Nomad“ ili u nekom od mnogobrojnih kafića kojima gore spomenuti ne može ni da priđe“.
Ubud se nalazi na veoma dobroj poziciji jer iz njega turista lako može da krene u obilazak svih atrakcija na ostrvu. Neko ko prvi put dolazi na Bali mora da na njemu ostane od šest meseci do godinu dana, kako bi upoznao njegovu prirodu, istoriju, kulturu i, što je najvažnije, njegove ljude.
„Pored Ubuda“, nastavlja svoje utiske Andrejić, „dve noći sam proveo u Sanuru i još pet u Kuti, blizu plaže Seminyak, koja je preko dana puna turista i surfera iz Australije (prvi utisak mi je bio da bi ti turisti mogli da ostavljaju malo manje nečistoće za sobom, baš kao i mi u Grčkoj, na primer). Sa druge strane, plažu uveče ispuni lokalno stanovništvo, koje šeta i druži se, dok klinci igraju fudbal po najlepšem terenu koji postoji. Hodanje tom plažom mogu da uporedim sa hodanjem po najfinijem dušeku. Kada sam kod dušeka, u svakom smeštaju u kojem sam na Baliju bio oni su najbolji na kojima sam spavao na bilo kom od mojih putovanja“.
„Posetio sam veliki broj zemalja i gradova u koje bih ponovo voleo da odem, ali slobodno mogu da kažem da bih na Baliju voleo da živim. Potrudio sam se da na ovim fotografijama prenesem moj doživljaj ostrva i ljudi koji tamo žive. Nadam se da će vam moje viđenje Balija, koje sam ovim odabirom fotografija pokušao da vam dočaram, bar malo približiti tu lepotu i smirenost koju je rečima teško opisati“ rekao je povodom izložbe fotograf Mikica Andrejić.
Mikica Andrejić (1977) je fotograf mlađe generacije, koji živi i radi u Zaječaru. Kao profesionalni fotograf radi od 2011. godine i bavi se, pre svega, dokumentarnom, arhitektonskom, koncertnom i portretnom fotografijom. Osim digitalnom, bavi se i analognom fotografijom o kojoj je održao brojne radionice u školama u Zaječaru i okolini. Do sada je imao dve samostalne izložbe (u Nišu 2013. godine i u okviru Border Rock festivala 2018. u Kladovu), učestvovao je i na više desetina grupnih izložbi, dok se njegove fotografije nalaze na brojnim omotima poznatih srpskih rok sastava. Dobitnik je nekoliko nagrada pod patronatom Fotografskog saveza Srbije, a njegova fotografija uvrštena je u izbor 18 najboljih fotografija u 2019. i 2020. godini po mišljenju urednika časopisa „Vreme“. Jedan je od osnivača i aktivnih članova „Skver magazina“ www.skvermagazin.com.
